Tema seksualnog zlostavljanja, raznih nedoličnih odnosa i patoloških dinamika moći, postala je veoma bitan interni problem savremene kinematografije, i uprkos tome što je bila aktuelna na ekranu još pre nego što je izašla u fokus javnosti, sada je dobila jednu novu interpretaciju.

FEST je pre više od dvadeset godina prikazao film Neila LaButea IN THE COMPANY OF MEN, baziran na njegovom istoimenom pozorišnom komadu. U njemu se dvojica kolega dogovore da zavedu pripravnicu i iz zabave je ostave u isto vreme. Film je imao velikog uspeha u svoje vreme, i u svetu i kod nas, a LaBute je kasnije postavljen na našim pozorišnim scenama. Ironija sudbina je htela da u periodu #MeToo razotkrivanja i sam autor biva optužen za nedolično ponašanje i praktično poništen.

Jedan od centralnih filmova ovogodišnjeg FESTa jeste THE ASSISTANT Kitty Green, film koji dolazi sa velikom reputacijom, uporedivom sa onom kakvu je pre skoro četvrt veka imao LaBute. U ovom filmu možemo reći da je fikcionalizovan slučaj Harveya Weinsteina, odnosno da je poslužio kao uzor za psihološku studiju asistentkinje poznatog producenta koja shvata da saučestvuje u njegovim nedopustivim praksama.

Drugi prostor za ovakve odnose, manje prominentan od filma, ali potresen sa ne manje afera jeste sport –

DOWNHILL RACER Michaela Ritchieja postavio je skijanje kao sport usamljenika i izgradio zanimljivu psihološku i egzistencijalističku studiju kroz razrađivanje teme kompeticije koja će kasnije biti opsesivan predmet mnogih radova tog autora.

Franuscki film SLALOM Charlene Favier koji je doživeo srpsku premijeru na ovogodišnjem FESTu bavi se skijanjem kroz priču o mladoj devojci koja želi da bude šampionka, potiče iz porodice razvedenih reditelja gde su oboje nekako digli ruke od nje i posvetili se svojoj potrebi za srećom, ostavivši je samu da juri svoj san.

Međutim, pored sporta, ona mora i da ispunjava druge životne uloge a u njima je potpuno usamljena i mora da se snalazi sama. Jedina osoba koja se bavi njom je ambiciozni trener sa kojim ubrzo ulazi u nedoličnu seksualnu vezu.

SLALOM se bavi pričom o sazrevanju glavne junakinje i odnosu trenera i takmičarke ne prilazi iskuljučivo kao priči o seksualnom zlostavljanju, iako naravno možemo zapaziti određene tonove toga, barem utioliko što se kultura dovoljno izmenila da se sada drugačije gleda na te stvari.

Ovo je više priča o (ne)mogućnosti ljubavi nego o direktnom iskorišćavanju, ali svakako da tenzični svet aspiranata na vrhunske rezultete stvara jasan utisak da se tom pretis-loncu ne mogu donositi racionalne odluke.

Međutim, aspekt seksualnog iskorišćavanja takmičarke iz pozicije trenera i zloupotreba dinamike moći jeste jedna od tema filma, iako nije jedina, pa verujem da je zbog aktuelnosti ona u prvom planu kod većine gledalaca.

Charlene Favier je snimila izuzetno atmosferičan film, veoma estetizovan kroz fotografiju Yanna Maritauda koji je maksimalno iskoristio sve što nude kako eksterijeri skijališta tako i enterijeri prostora za treninge koji odišu specifičnom atmosfrom privremenosti koja se prenosi i na odnose među junacima.

Sport nije integralni deo ovog filma u smislu da je takmičenje njegova okosnica, ali jeste kao osnov na kom se bazira dinamika moći među likovima, te na neki način ova melodrama govori o sportu mnogo više od raznih hagiografskih naslova.

Nastaviće se…