Da li ovim ljudima što žive na moru nekad baš ono pukne film pa kažu – ma sad bih ja u Beograd, u novembar, nek je malo i smoga, ne mari, nek evo i padne sneg, ma dovraga i ova azurna lepota i penušavi talasi i oleanderi, sit sam mora, ej baš sam sit mora, evo baš bih voleo u Beograd, eto baš to.

Ili ono kažu, jao što sam se poželeo njive, planine, ne znam čega, kažu li, lažu li nas, evo ja da vam kažem, ne, nikad to ne kažu, NIKAD!Uživaju u tom moru, gledaju u njega i neće da nam kažu da je uvek fenomenalno, i leti, i zimi, i u proleće, i u kasnu jesen, uvek je plavo, uvek miriše, uvek je sunce, uvek im je sve Mišo Kovač Dalmacija u mom oku i ostale balade, svuda im svira grčka muzika, sve mi to dobro znamo, ne možete nas slagati, umačete fetu kruva u to maslinovo ulje, režete pršut i gledate nas sa tih vaših terasa, dole ispod šumi more, sunce sija, eto to je to, život, to je život a ne ovo, braćo draga.Sve to kriju od nas i uživaju.Eto to sam htela da kažem.
(ovo na slici nisam napisala ja, nego neki tviteraš, ko ga zna nek ga potpiše)