Из књиге у припреми „ЈЕЗИЧКЕ НЕДОУМИЦЕ : ЗАБЛУДЕ И МИТОВИ“

Нетачно, по обичају. А и глупо и незрело. Телевизор се гаси, као што се и светло гаси. И као што се пали, као хепо-коцка или неко напаљен.
Постоји и ово убеђење, поново као последица непризнавања вишезначности. Наравно да се телевизор, па и телевизија, може угасити. Разуме се да се глагол угасити у почетку односио на ватру и на гашење ватре, али преношење тог значења са ватре на свећу, па на сијалицу, затим на лампу па тако и на све електричне уређаје уобичајено је. То је сасвим следствена појава у развоју старих глагола. Такав се низ може наставити и даље, па се тако и човек може угасити, како се то говори у фигуративном значењу кад неко умре. Угасити може да значи и уништити, сузбити (угасити наду), а даље у разговорном језику и пропасти („Начисто је угасио“) (РСЈ-11). Ове даље примере наводимо како бисмо се уверили да механизам производње заблуда има своја ограничења. Они који су научени да се не може угасити телевизор, ипак се неће замислити над овим глаголом кад у својим значењима одмакне још даље. Стога је мало вероватно да се догоди да вам неко каже да се нада не може угасити него само сузбити.

Ово је исечак из књиге „Језичке недоумице: Заблуде и митови” коју можете наручити овде