Ko o čemu, ja o šparglama. Kako i ne bih kad nam se ova divna kultura napokon vratila posle toliko vremena i može svako da ih kupi. Proleće je sa šparglama lepše.
Ovo jelo sam pravio svega dvaput u životu i oba puta je neko rekao da inače ne voli lazanje, ali da ovo razbija.
A ja volim i lazanje kao takve, samo što ih ne pravi svako kako treba. Zbog toga, najpre nešto o lazanjama.

Prvo, jedna prilično raširena zabluda da kore za lazanje treba prvo da se skuvaju. Bilo nekad. Sad svi proizvođači, pa čak i domaći, prave kore koje ne treba kuvati. Samo ih tako tvrde naređate i one će tokom pečenja omekšati više ili manje, zavisi koliko ragua i bešamela stavite. Možete kupiti lazanje i u onim radnjama za kore, sveže, isto koštaju kao uvozne italijanske, ali se i brzo kvare, mada je lakše s njima manevrisati i poređati ih u pleh po veličini, a ne da one tvrde morate da lomite da biste popunili sve rupe. Uzgred, baš me zanima ko je odredio standard veličine jedne lazanja-pločice. Uvek su iste veličine, a ne uklapaju se ni po širini ni po dužini ni u jednu posudu na ovom svetu.

Drugo, nije lazanja nego lazanje, u množini, kao i špageti a ne špageta. Oblik lazanja koji neki koriste je došao iz španskog, mada se i u španskom smatra pogrešnim…. Nije važno. Važno je samo da ragu sos koji se kod nas iz neznanih razloga zove bolonjeze ili milaneze, a nije ni jedno ni drugo, napravite kako treba. Vrlo prosto. Propržite sitno seckani crni i beli luk sa isto sitno seckanom šargarepom, dodate jedanput mleveno juneće meso, pomešate dobro i onda sipate pelat od paradajza. Može i domaći sos od paradajza, ali nikako pasirani ili onaj glupi tomatino, a čujem da neki stavljaju i kečap. Isto je važno da bešamel bude sasvim od belih sastojaka i da se ne zgrudva. Dakle, maslac, mleko, pavlaka za kuvanje (nije obavezno) i brašno. Jedino što ne ide belo u bešamel sos je muškatov oraščić koji isto nije obavezan, ali će dati dodatni šmek.

Pređimo na spremanje.
Na već rečeni način spravite ragu sos i začinite ga svežim začinskim biljem. Ja sam sad stavio peršun, bosiljak i malo žalfije. Za to vreme stavite špargle da se kuvaju. Za ovaj sos će vam biti dovoljno i nekih 200-250 grama i pustite ih slobodno da se malo duže kuvaju da bi se i oni tvrđi delovi skuvali.

Pošto verovatno nemate šest ruku, sklonite ragu sa ringle i napravite bešamel sos, a ovaj lonac sa šparglama pomerite na gornju ringlu da ne smeta. Još jedna napomena. Da vam se bešamel ne zgrudva, pravite ga na tihoj vatri. Ovaj indukcioni šporet ima do 9 a vi stavite na 4 i na kraju pojačajte na 5 da se zgusne. I vodite računa da ga kao i ragua bude dovoljno kako bi lazanje bile sočnije i da biste imali za bar tri sloja. Slojevi se bešamelom i završavaju.
Kad posložite lazanje u pleh o čemu ne bih dalje razglabao, stavite ih na 220 stepeni da se peku oko 45 minuta.

Špargle procedite nakon dvadesetak i više minuta kuvanja i ostavite da se rashlade. Zatim ih ubacite u blender, posolite, pobiberite, ubacite i tu još neke travke, najbolje što više svežeg bosiljka i tu pavlake i za kuvanje i izblendajte. Sos je gotov, a samim tim i jelo i može se odmah jesti dok su lazanje još vrele jer ćemo ih preliti poluhladnim sosom. Neki vole taj sos i da zagreju. Na kraju po želji stavite rendanog parmezana, što i ne mora.