На промоцији књиге Језичке недоумице: Заблуде и митови у Новом Саду у галерији издавачке куће Прометеј, која је уједно и суиздавач ове књиге, десила су ми се два занимљива сусрета пред невеликом публиком. На овој ад хок организованој промоцији учествовали смо Зоран Колунџија, Данко Шипка и ја.

Примећујете ли да нешто није у реду са овом реченицом? Да није било једног од ова два сусрета, ни мени не би овде било ништа чудно нити бих ишта приметио. Међутим, страх од плеоназма, који слободно можемо назвати плеоназмофобија, уме да поприми толике димензије да постаје опсесиван. Наиме, ако сам рекао „учествовали смо“, а то је прво лице множине, подразумева се да сам учествовао и ја. Другим речима, ово ја у прехтодној реченици је сувишно. Нико ми то није приговорио, али ми је сад пало на памет. Новинар Радомир Чубрановић кога сам том приликом упознао, ово би свакако уочио.
Ево о чему се ради. Након што је завршена ова кратка промоција на којој се разговарало искључиво о заблудама у српском језику, пришао ми је господин Чубрановић, представивши се као новинар и одмах рекао да највише заблуда потиче управо од новинара. С тим сам се одмах сложио јер, као што пише и у књизи, новинари и медији су при самом врху оних који генеришу и шире језичке заблуде и митове. Такође, како ће се испоставити, сами их и смишљају. Као први пример, а касније сам добио и у писменој верзији: „Данас је одржан 135. ПО РЕДУ дерби или: одржана јубиларна 50. ПО РЕДУ представа… Па неће ваљда по НЕРЕДУ већ кад је 135. или 50. Подразумева се да је то редни број. Довољно је и правилно: одржан је 135. Дерби… Дакле, ради се о стилском плеоназму“.
Из приложеног видимо да и по структури и форми ово одговара типичном језичком миту. На шаљив начин се нешто сасвим правилно проглашава неправилним поређењем с нечим што не одговара језичким законитостима и норми, у овом случају лексичкој. Именица ред, зависно од тога који описни речник користимо, може имати између 17 и 28 значења. Међутим, овај мит који је структуиран двослојно, признаје од свих ових значења само једно, што значи да спада међу оне најбројније митове који полазе од тога да речи имају само једно значење, што значи да његов аутор и следбеници не признају полисемију. Ред може значити и супротно од неред: уређено, сређено стање (на пример у кући). Речник Матице српске ово значење наводи под 6. б.  Пре тога су наведена значења која су чешћа у употреби: 1. а. скуп онога што долази једно иза другога, низ (људи, животиња, ствари); 1. б. положај онога што се налази поређано једно иза другог, испод другог или једно поред другог; 2. место у временском низу, тренутак кад треба нешто да се уради; 3. низ штампаних или писаних слова, односно речи у једној линији; 4. редослед, распоред, поредак... и тако даље. Именица ред у многобројним значењима, да се подсетимо, може значити исто што и ранг, степен, врста, орден, одликовање, проведено време и још много тога, као што то увек и бива са честим речима, а међу многим значењима наићи ћемо и на пуно дијалектизама и архаизама за које знају само малобројни говорници нашег језика.

Ипак, ова досетка у овом миту служи само да намами жртву. Суштина је у плеоназму, у овом случају, како пише, стилском. Да поновим по ко зна који пут:  Супротно од оног како нас често уче у школи, плеоназам није грешка! (више о плеоназму можете прочитати овде, па тако и то да је плеоназам стилска фигура тако да само може и бити стилски). Самим тим ни ова и сличне реченице нису погрешне. Аутор ове заблуде предлаже да се у овом контексту каже „одржан је 135. дерби“, без сувишног по реду. Но, шта ћемо ако је неки атлетичар стигао на циљ трећи по реду? Вероватно је довољно само трећи, али као и у осталим случајевима које Чубрановић одбацује као неправилне, осетићемо неку врсту недоречености или превелике штурости. А још такве реченице нису ни неправилне.
Одмах након тога сам упознао и једног песника који ми је испричао анегдоту да му је лекторка послењи пут исправила у задњи пут и показала му управо књигу коју смо том приликом представљали. Смејали смо се уз констатацију „НИКАД КРАЈА“, али ни то није неочекивано. И са тим сам се раније сусретао. Да неко ко прихвати да је живео у заблуди на крају одбаци облик који му је раније сервиран као једини исправан. И то је у људској психологији и нормално је.

Разочарање, љутња и гнев због тога што су нас целог живота учили погрешно, прераста у револт и онда се претвара у другу врсту, у обрнути мит. Тако долазимо до још једног случаја који ми је проследио Александер Васиљевић из Новог Сада, баш данас, читајући коментаре на порталу Б92 поводом тога што је Новак Ђоковић пао на треће место АТП листе, те је новинар у наслову написао да је „потонуо“. Коментатор каже следеће: „Када се напише да је неко потонуо, то значи да се више не може вратити (Још нисам чуо за неки брод да је потонуо па да је опет у пловидби) (…)“. У овој тврдњи је занимљиво да је читалац свестан пренесеног, фигурантивног значења глагола потонути, а затим га буквално схвата само у свом основном значењу и тако га и тумачи. Уз то, ако опет консултујемо речнике, уверићемо се да и оно што је потонуло може поново изронити. Не мора то да буде брод. Може на пример пловак кад га повуче риба. Али кад се кују заблуде са циљем да звуче као мудрости, неће се консултовати језички приручници него ће се играти на карту људске наивности и незнања, као и у случају ковања свих других митова, односно заблуда.

Ово је трећи ауторски текст откако је изашла ова књига на овом порталу. Много пута сам наступао у јавности откако је овај приручник изашао почетком марта ове године и пуно пута поновио да се заблуде понашају као аждаја којој кад одсечете једну главу, њој израсту још седам. Тако да ово није ништа. Овде сам само издвојио три занимљива случаја и замолио Јакшу Лакићевића да их илуструје, али број им се геометријском прогресијом множи невероватном брзином. Толико да се у њима увелико гушим и поред осталих обавеза у животу и уз помоћ много сарадника и истомишљеника, не успевам ни да их све прибележим.
Следећи пут о још неколико занимљивих случајева које су забележиле Јелена Филиповић и Бојана Стефановић, обе по занимању лекторке, а за које су такође први пут чуле од својих колегиница лекторки. Засад само најава: Можете ли да погодите зашто не може да се каже ноћна мора? Друго питање је и јавно постављено на Фејсбук групи Наш језик: „Због чега је погрешно било како било?“
Пре него што се препустите размишљању, да вас подсетим на још нешто: Они који измишљају митове су веома маштовити. И на још нешто: Ово је борба с ветрењачама!