Edicija: Tripovetke
200 strana, meki povez, latinica

Svet u kome je sve podređeno uživanju u dobro odmerenoj patnji, povremeni teror takozvanih alteregoista koji narušavaju paćeničku idilu i ugađaju na silu, la’murija koja štiti stanovništvo od banalnog hedonizma i ljubavi… U egzotičnoj verziji Beograda iz paralelnog sveta, Ivan, prosečni, pomalo smušeni mladić, odlučuje da učini radikalan rez u svom životu i proda dušu, kako bi obezbedio sebi uslove za još bolju patnju. Dušu najpre nudi Bogu. U njegovim avanturama prati ga prijatelj Kinez Mihailo, crnac, po veroispovesti Jevrejin, koji govori hrvatskim jezikom. Totalna suprotnost Ivanu je ultra popularni tobićtobić idolmladih, genije paćeništva i samoreklamerstva, koji se od najezdi obožavateljki sklanja u rijaliti-šou “Porno big brother” koji se emituje na televiziji PDV10.2. Uz fluoroscentnu verziju naše prestonice, Ivan Tobić ispituje same granice romanesknog diskursa. Uz bespoštedno samoreflektujuće poniranje i raslojavanje, neubičajenim literalnim rešenjima, na retko duhovit način dotiče se kako bazičnih tema metafizike, religije, psihologije, tako i savremene politike, popularne kulture, međuljudskih odnosa…

Odlomak iz romana

Najveća duhovna potreba i motivacija za opštim održavanjem vlastitog života, usmerena je na omogućavanje situacija u kojima bivamo izloženi blagotvornom osećanju patnje. Da, upravo patnje! Ali ne bilo kakve patnje! Naravno, ne dolazi u obzir ona prejaka i nepodnošljiva patnja, često izazvana nepopravljivim i realnim gubitkom! Nikako ni patnja nastala u okolnostima u kojima nam je narušeno zdravlje ili životna sigurnost, čije bi nam pomanjkanje ugrozilo nastavak života, pa samim tim i mogućnost budućih uživanja u blagodima patnji. U svakom slučaju nema ni govora ni o onom prostačkom, prizemnom duševnom bolu, niti o Tantalovim ili Sizifovim mukama bez kraja. Čitavo biće svake zdrave jedinke ište samo onu prefinjenu, gotovo idealno doziranu, tako elegantnu, MILDE- SORTE PATNJU! Istina da vreme, mesto i intenzitet napada patnje ponekad i ne zavisi sasvim od nas, već i od mnogih, često neshvatljivih činilaca, a svakako i od faktora slučajnosti. Nekada taj blaženi čas iščikujemo, potenciramo i uvređeno iščekujemo, dok nas on permanentno ispaljuje, da bi opet taj naš trud stizao sa isplatom kada smo ga gotovo zaboravili i najmanje mu se nadali… Tu je i ona stara, gotovo prevaziđena kategorizacija na fizičku, duhovnu i kombinovanu patnju. Primetićete i razliku po intenzitetu i učestalosti, od one male akutne paćeničke užinice (da se čovek tek malo zasladi), pa sve do dalekosežnih, dobro isplaniranih paćenićkih karijera u koje se ulagalo godinama. Bez obzira na blagotvorna dejstva patnje, ona je u trenutnom društvenom miljeu često tabu tema, a doživeti obilniji napad patnje pred drugima krajnje je nepristojno. Srećom pa moderna arhitektura već nekoliko decenija u svakom stanu podrazumeva izradu prostorija za patnju, popularnih patila! Siromašniji slojevi još uvek se moraju služiti poljskim patilima (zapravo za tu svrhu adaptiranim klozetima smeštenim iza tih oronulih stambenih jedinica), a primetićete da je sve više i javnih patila.